Средња група васпитача Драгане и Јилије, дочекали су јесен тако што су организовали сакупљање јесењих плодова у сарадњи са породицом и цвећаром Престиге из НС. Упознали су се са новим термином „аранжман“ као и „икебана“, а затим су заједно осмислили икебане.
Физичка активност је од есенцијалне важности за здрав и балансиран развој деце и омладине. Пораст гојазности међу децом повећао је интересовање за физичку неактивност као јавни здравствени проблем. Одсуство недовољних доказа о повећаном енергетском уносу у предшколском периоду деце, сугерише да је њихова уобичајена физичка активност опала а физичка неактивност порасла током последњих година. Верује се да је физичка неактивност од централног значаја за ризик дечје гојазности . Код деце са раном појавом гојазности повећан је ризик да таква остану током раста и развоја, као и у одраслом добу.
Редовно бављење физичком активношћу доноси многе користи по физичко и ментално здравље, те социјално функционисање деце. Генерално гледано, редовна физичка активност је повезана са дужим и квалитетнијим животним веком, док неактивност представља један од најзначајнијих узрока смрти, инвалидности и смањеног квалитета живота у развијеном свету.
Познато је да физичка активност доприноси изградњи и очувању здравих костију, мишића и зглобова, помаже у контроли телесне тежине, редукује телесну маст и унапредјује кардиоваскуларну и респираторну функцију. Систематско вежбање представља снажан стимуланс за цео организам и све велике органске системе, подстичући трофичке процесе и јачајући адаптивне способности организма.
Физичка активност је наравно, у директној функцији развоја моторичких способности и вештина, што представља основу за касније усавршавање кретних вештина и њихову примену у спорту, рекреацији и свакодневном зивоту. Предшколско доба је изузетно важан период за стицање фундаменталних кретних вештина, али достизање зрелих образаца тих вештина не може се препустити само спонтаном процесу сазревања, већ је потребно стварати могућности за учење и увежбавање. Добро усвојена базична кретања представљају градивне блокове за даље усавршавање моторичких вештина.
Поред свега тога, физичка активност доприноси и менталном здрављу, подстичући самопоштовање, редукујући депресију и супростављајући се негативном расположењу.
Енглески језик се реализује у групи пред полазак у школу код васпитача Мирјане
Јанчић и Маје Боровић.
Енглески језик са децом реализује Јелена Блажевић, сарадник за стране језике. У сарадњи са Основном школом ,,Петефи Шандор“ у Новом Саду, деца су имала прилику да присуствују часу енглеског језика у првом разреду код учитељице Душице Крстић.
Наставница енглеског језика Биљана Бељански је овом приликом одржала час првацима и нашим предшколцима.
У оквиру нашег пројекта, организовали смо посету Градској библиотеци.
Деца су истраживали богату колекцију дечјих књига, упознавали се са различитим жанровима и проналазили књиге које их занимају. Наши библиотекари су били ту да им помогну и препоруче најлепше наслове. У току посете су имали прилику да се друже са својим вршњацима, размењују идеје и заједно уживају у чарима књижевности.
Редовне посете библиотеци развијају љубав према књигама и читању, што је основа за успех у образовању. Кроз овакве активности, деца стичу вештине које ће им бити корисне током целог живота.
Придружите нам се у будућим авантурама и омогућите свом детету да открије магични свет књига и знања!
Пројекат је развијан од 23.01. до 15.05.2024.године. Деца, видевши на радном столу нешто необично, запитали су се шта би то могло да буде? Наилазили смо на интересантне одговоре и заједнички дошли на идеју да бисмо могли да сазнамо…Неко од деце је помислио да је то за јело, али нису знали каквог је укуса. Саша се сетила да је то авокадо. И ток пројекта је био баш у смеру сазнавања шта је здраво јести, а шта ипак не? Кроз слике, постере, пројектне паное, дечје презентације и гостовање родитеља смо дошли до драгоцених сазнања. Који све зачини постоје, њихове мирисе и укусе, на који начин се користе у одређеним јелима. Оно што је децу посебно заинтересовало је управо спремање укусних јела. Нисмо биле сигурне да ће пројекат заживети. Показало се ипак супротно. А то је да од наизглед једноставно започетог пројекта, деца стварају здравије навике, учествују и сарађују.
Подједнако са вршњацима, васпитачима, родитељима и на крају са стручњацима који су нам били посебно драгоцени.
Осим сарадње са сестрама за превентивну здравствену заштиту и разговору о витаминима, овог пута издвајамо сјајан тим апотеке Маелиа у Новом Саду. Блиски сусрет са фармацеутом је деци обогатио искуства. Оно што је пружило посебан ужитак је активно учешће у поменутој апотеци. Деца су била МАЛИ ФАРМАЦЕУТИ. Радни мантил, мини пулт, дечји новац и дечји лекови су код поједине деце изазвали збуњеност, али је већина била спремна за посао фармацеута. Једни другима су нудили витамине, креме, суплементе, масти и капи. Фискална каса, издавање рачуна и посао који обавља један фармацеут су заокружили слику о значају очувања здравља и људи који нам помажу да о њему бринемо.
Подсетили смо се ко све учествује у куповини здраве хране, важности укључивања деце у процес куповине и кувања. Такође, да не морамо да поједемо све из тањира, уколико не можемо, да слаткиши могу наћи своје место, али исто тако да знамо када и колико…и врло важно, да имамо распоред оброка из дана у дан. У апотеци су деца, као главни актери дали допринос очувању здравља.
СРЕДЊА ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНА ГРУПА
ВАСПИТАЧИ:
Антонија Матошевић – Миланов
Наташа Пејин
Две групе пред полазак у школу код васпитача Радмиле Деспотов и Наташе Банда и Татјане Оборине и Татјане Ранисављевић ишле су у посету Америчком кутку у Новом Саду, заједно са Јеленом Блажевић, сарадником за стране језике. У циљу развијања свести и знања о различитим културама и језицима, деца су у Америчком кутку учествовала на радионици о културном и језичком наслеђу Сједињених Америчких Држава.
Oстварили смо сарадњу са производњом „SL beauty“ – природна козметика. Сазнали смо које су лековите биљке око нас и на који начин све могу да се примене.
Претходни дан смо на дворишту вртића нашли Хајдучку траву, Маслачак, Камилицу, из баште Нану, Жалфију и Смиље, те сазнали и за Хибискус, Невен, Кантарион, Гавез, Бели слез …
После малог предавања имали смо и радионицу фарбања кремица за тело, а на поклон су добили и лабела. Састав креме је следећи: кокос, кошчице кајсије, камилица, ружа, алоја, гавез, витамин Е, природни конзерванс, мирис антиалергијски дечији.
Сопственим примером родитељ свесно или несвесно утиче на формирање особина личности свог детета.
Васпитање је, наравно, сложен процес у коме учествује више фактора, а лични пример је само једна страна у многостраној сложености васпитања.
Ипак ,родитељ не сме да заборави да дете поседује специфичан осећај за анализу поступака својих васпитача и да у њима налази обрасце за своје понашање.
Кроз своју богату интуицију и изванредну диспозицију за емоционално доживљавање, дете упија и усваја и оне лоше поступке родитеља које он по сваку цену покушава да сакрије.
Ако родитељ има лош однос према испуњавању својих обавеза, не треба да очекује да ће његово дете имати правилан став.
Због тога су родитељи дужни да у породици омогуће искрену, стваралачку и надасве топлу атмосферу у којој ће се формирати позитивне навике и наклоност деце.
То данас чине родитељи који су зреле личности, усклађени у својим ставовима и васпитним стиловима.
Често се дешава да су очеви искључени из процеса васпитања и подизања деце, а мајке су и поред радног ангажмана растрзане у кућним обавезама.
Данас се родитељи грчевито боре за егзистенцију радећи по неколико послова, а њихова деца која су иначе „ најскупоценији дар и благо, достојна најпажљивије неге“ постају отуђена.
Бити ауторитативан пред децом значи бити поштован и цењен, то значи својим радом и понашањем уливати поверење, претакати речи у дела.
Често се родитељи жале како их сопствена деца не слушају.
Главни разлог је неауторитет родитеља пред својом децом.
У породицама где нема функционалног родитељског ауторитета деца су обично непослушна, дрска, склона лажима, немају границе у понашању…
Постоји природни, позитивни, тј. ненаметнути ауторитет и вештачки, лажни, наметнути ауторитет.
У ситуацији лажног, наметнутог ауторитета не постоји међусобно поверење, поштовање, нити разумевање родитеља и деце.
Такав ауторитет је резултат примене силе, уцене, претње, строгости и кратког је века, јер деца слушају таквог родитеља зато што су на то принуђена, а не зато што верују да тако треба да буде.
Треба неговати позитиван ауторитет који је дугог века јер се заснива на свести, свесности и разуму родитеља и детета.
Такви родитељи су демократични, радни, дисциплиновани, о свему се договарају са својим укућанима.
Правилно васпитавати, пре свега значи да уз неизмерну љубав одређујемо и примењујемо, у договору оба родитеља, систем свесних и планских поступака.
То није нимало лак посао.
Напротив.
Сви понекад грешимо, али наша деца зарад свог будућег психичког здравља, неизоставно заслужују наш велики труд.
ТАЈНУ ВАСПИТАЊА ОТКРИО ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА ПРОБУДИ И КАНАЛИШЕ СЛОБОДУ ДЕТЕТА!
Татјана Огризовић Малешевић
Стручни сарадник
Тематски родитељски састанак, одржан 25.03.2024. за јаслене и млађе васпитне групе
Тематски састанак реализовала Татјана Огризовић Малешевић, стручни сарадник вртића Палчица
„ КАДА СЕ ЕКРАН УКЉУЧИ, ДЕТЕ СЕ ИСКЉУЧИ“
Савремена истраживања о развоју мозга показују да искуства у раном детињству имају одлучујући утицај на архитектуру мозга, да је период раног искуства сензитивни период развоја у којем постоје оптималне могућности да се зависно од искуства нешто научи.
Социјалне интеракције су кључне за развој јер утичу на начин можданог умрежавања, дете је рођењем предодређено на социјално повезивање.
Пластичност је кључна карактеристика мозга те ће се у зависности од спољашњих искустава и захтева, неке неуронске везе појачавати, док ће друге слабити и губити се, из чега проистиче велики капацитет детета за учење и истовремено рањивост детета.
Дете доживљава свет кроз односе које успоставља и развија.
Деца уче из начина на који се други људи односе према њима, из онога што виде, чују, пробају и доживе од самог рођења.
Деца уче посматрајући, слушајући, постављајући питања, самосталним делањем, испробавајући нове ствари и умења која су научила.
Дете на раном узрасту поседује богатство потенцијала за учење: активно је, радознало, истрајно, отворено и слободно за комуникацију, успоставља односе…
У прве три године живота деца доживљавају свет на целовитији начин него на другим узрастима.
Мозак прима информације из спољног света преко својих чулних система за вид, слух, мирис, додир, укус.
То значи да се стимулише дечији социјални, емоционални, когнитивни, физички и језички развој.
Од првих дана животе новорођенчету је једино потребна људска интеракција.
Оно открива своје постојање управо захваљујући томе што га родитељи гледају, додирују, грле, осмехују му се.
Потешкоће у функционисању детета у његовим првим годинама живота често су изазване дуготрајним боравком испред екрана.
Дуготрајно се сматра све што је дуже од пола сата, с тим да неуропедијатрија каже да до дететове треће године то не би требало бити ни пола сата.
Деца која су предуго изложена екранима почињу да се затварају у себе, имају проблем са комуникацијом, говором, концентрацијом, а ако се на време не препознају негативности које су настале услед прекомерног провођења времена Испред екрана, то може имати много веће последице.
То је примарно говор, а потом концентрација, фокус, будност, или супротно од тога, сањарење.
Показало се да постоје одређена одступања од деце која по рођењу нису неуроризична, а у првим годинама живота, до треће, виде се подбацивања.
Дете увежбава оно чиме је изложено. Ако је дете у раној животној доби изложено екранима, оно увежбава да комуницира са екранима.
У првим контактима детета са екраном, оно покушава да успостави комуникацију са садржајем у њему.
Будући да оно што је на екрану не узвраћа, дете се почне затварати у себе јер не добија одговор у комуникацији.
Касније ту имамо клиничку слику која изгледа као орјентисаност према себи, што ми често чујемо као појам сањарења.
Дете тада развија унутрашње светове, који су независни од оног у којем живи.
Друга негативност која произилази из екранизма, је то што је дете због времена које је провело испред екрана пропустило много тога, због чега му је причињена огромна штета.
Поред тога што је мозак детета био једносмерно стимулисан у раном животном периоду, друга је штета да сви остали центри нису били стимулисани.
У раној животном периоду дете је научено да у екрану постоји један свет, а дете за себе развија други свет и та два света између себе не комуницирају.То је највећа штета екранизма.
Дете није научило да комуницира уз екран, јер екран се не усклађује са дететом и не прати његову комуникацију, па је онда дечији мозак увежбан у искључивање.
Када видимо да се то отело контроли, да дете не види другу децу, повлачи се у своје светове и кутке, или када ми нешто причамо а оно нас игнорише, не обраћа пажњу на браћу и сестре, нове госте и слично, онда је ситуација алармантна.Деца се рађају здрава,а здрав мозак се усклађује са садржајем којем је изложен, увежбава. Ако га ставите испред екрана, он се увежбава у својим искључивањима.
Пет никада:
ЕКРАН НЕ УЈУТРУ
Екрани чак и у кратким периодима, слабе пажњу и ремете концентрацији
НЕ ЗА ВРЕМЕ ОБРОКА
Дете мање разговара са вама и ви му ређе одговарате када је телевизор укључен или када гледате у свој мобилни телефон. Чест и уобичајен разговор са дететом стимулише развој његовог говора и интелигенције. Екрани не помажу детету да размишља.
НЕ У ДЕЧИЈОЈ СОБИ
Без екрана у својој соби, дете учи да се не плаши када је само.Тада може да машта, ствара,измишља. Родитељи задржавају контролу над оним што улази у мозак детета.
НЕ ПРЕ ОДЛАСКА У КРЕВЕТ
Плава светлост екрана спречава лучење мелатонина и одлаже природни почетак сна.
Читање прича, певање песмица, разговор, смирују дете и уливају му осећај сигурности.Гледање у екран пре спавања производи супротан ефекат.
НИКАДА НЕ КАЖЊАВАТИ ДЕТЕ ЗАБРАНОМ ГЛЕДАЊА ЕКРАНА
Родитељ са дететом треба да се договори и поштује правила и време употребе електронских уређаја.
Стручне сараднице
Дубравка Прица Јаблановски
Татјана Огризовић Малешевић
