АУТОРИТЕТ РОДИТЕЉА
Сопственим примером родитељ свесно или несвесно утиче на формирање особина личности свог детета.
Васпитање је, наравно, сложен процес у коме учествује више фактора, а лични пример је само једна страна у многостраној сложености васпитања.
Ипак ,родитељ не сме да заборави да дете поседује специфичан осећај за анализу поступака својих васпитача и да у њима налази обрасце за своје понашање.
Кроз своју богату интуицију и изванредну диспозицију за емоционално доживљавање, дете упија и усваја и оне лоше поступке родитеља које он по сваку цену покушава да сакрије.
Ако родитељ има лош однос према испуњавању својих обавеза, не треба да очекује да ће његово дете имати правилан став.
Због тога су родитељи дужни да у породици омогуће искрену, стваралачку и надасве топлу атмосферу у којој ће се формирати позитивне навике и наклоност деце.
То данас чине родитељи који су зреле личности, усклађени у својим ставовима и васпитним стиловима.
Често се дешава да су очеви искључени из процеса васпитања и подизања деце, а мајке су и поред радног ангажмана растрзане у кућним обавезама.
Данас се родитељи грчевито боре за егзистенцију радећи по неколико послова, а њихова деца која су иначе „ најскупоценији дар и благо, достојна најпажљивије неге“ постају отуђена.
Бити ауторитативан пред децом значи бити поштован и цењен, то значи својим радом и понашањем уливати поверење, претакати речи у дела.
Често се родитељи жале како их сопствена деца не слушају.
Главни разлог је неауторитет родитеља пред својом децом.
У породицама где нема функционалног родитељског ауторитета деца су обично непослушна, дрска, склона лажима, немају границе у понашању…
Постоји природни, позитивни, тј. ненаметнути ауторитет и вештачки, лажни, наметнути ауторитет.
У ситуацији лажног, наметнутог ауторитета не постоји међусобно поверење, поштовање, нити разумевање родитеља и деце.
Такав ауторитет је резултат примене силе, уцене, претње, строгости и кратког је века, јер деца слушају таквог родитеља зато што су на то принуђена, а не зато што верују да тако треба да буде.
Треба неговати позитиван ауторитет који је дугог века јер се заснива на свести, свесности и разуму родитеља и детета.
Такви родитељи су демократични, радни, дисциплиновани, о свему се договарају са својим укућанима.
Правилно васпитавати, пре свега значи да уз неизмерну љубав одређујемо и примењујемо, у договору оба родитеља, систем свесних и планских поступака.
То није нимало лак посао.
Напротив.
Сви понекад грешимо, али наша деца зарад свог будућег психичког здравља, неизоставно заслужују наш велики труд.
ТАЈНУ ВАСПИТАЊА ОТКРИО ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА ПРОБУДИ И КАНАЛИШЕ СЛОБОДУ ДЕТЕТА!
Татјана Огризовић Малешевић
Стручни сарадник
